Картошка экиш сирлари


Картошка етиштириш технологияси | АгроОлам.Uz

Навлар. Ўзбекистонда экиш учун Давлат реестрига киритилган навлар: Сантэ, Ақраб, Альвара, Агане, Бақро 30, Белуга, Бимондо, Болеро, Виктория, Диамант, Қувонч 1656 М, Латона, Марфона, Палма, Умид, Ҳамкор-1150, Тўйимли, Фазан, Фреско, Эсприт, Романо, Кардинал, Драга.

Тезпишар навлар 60-65, эртаги-ўртача 70-80, ўртапишар 90-100, ўртаги кечки 110-120, кечпишар 130-150 кунда пишиб етилади.

Алмашлаб экишдаги ўрни, нав танлаш. Картошка учун энг яхши ўтмишдошлар – кузги ғалла экинлари, бир йиллик дуккакли ўтлар, ғўза, полиз, пиёз. Картошкани тамаки, помидор, бойимжон, қалампир сингари итузумдошлар оиласига кирувчи экинлардан кейин жойлаштириш ярамайди. Бедадан кейин иккинчи йили жойлаштириш тавсия этилмайди.

Эртаги картошка етиштириш учун ўсув даври 70-90 кунлик тез пишар ва ўрта пишар – Зарафшон, Невский, Огонек, Санте, Рамона, Марфона, Кондор, Бинелла, Космос навлари танланади. Ўрта пишар ўсув даври 95 кун ва ундан ортиқ бўлган навлар эртаги картошка ҳосили етиштириш учун ярамайди. Уларда туганаклар ҳосил бўлиши ёзнинг иссиқ даврига тўғри келади.

Тупроқни ишлаш. Эртаги картошка экиладиган далаларга кузда 2040 т га чириган ёки ярим чириган гўнг, 90-150 кг фосфор, 60-80 кг/га калий тузи шаклида солиниб ПН-3-35, ПЯ- 3-35 русумли плуглар билан 28-30 см чуқурликда кузги шудгор қилинади.

Қиш даврида ёғингарчиликлар таъсирида тупроқ зичлашиб қолган бўлса дала чизелланади, бороналанади, зарур бўлганда молаланиб ер экишга тайёрланади.

Уруғни экишга тайёрлаш. Уруғларни экишга тайёрлашда, аввало улар сараланади, лат еган, касалланган туганаклар териб олинади. Экишга вазни 30, 50, 80 г бўлган туганаклардан фойдаланилади. 80 г вазндан ортиқ туганаклар ўртасида узунасига кесилиб 100 л сувга 5-6 кг ТМДТ, 2 г қаҳрабо кислотаси, 50-100 г бор кислота, марганец сульфат, мис купороси, 4 кг аммофос қўшилган эритмада ивитилса ҳосилдорлик 11-20 % ошади (Остонақулов, 1997). Уруғлик туганаклар 12-15 кун давомида 12-20 0С ҳароратда сернам қоронғи жойда сақланади.

Картошка уруғини нишлатиш 25-30 кун давомида 12-15 0С ҳароратда, ёруғ ва яхши шамоллатиладиган биноларда ўтказилади. Нишлатиш қоронғи жойда ўтказилса унинг давомийлиги 15-17 кунга қисқартирилади ва бунда нишнинг узунлиги 0,5-2 см дан ошмаслиги керак. Нишлатишда уруғлар 2-3 қатлам қилиб ёйилади. Т. Остонақулов маълумотларига кўра нишлатиб экилган уруғ, нишлатмасдан экилган уруғларга нисбатан 10-12 кун эрта пишади ва ҳосилдорлиги 18-25 % ошади.

Экиш усули ва муддати. Эртапишар картошка навларининг уруғлари тупроқнинг 10 см қатламида ҳарорат 6-7 0С қизиганда экиб бошланади. Ўзбекистонда эртаги картошка текислик минтақаларида 10 февралдан 15 мартгача, тоғ олди минтақаларида 10-25 мартда экиш энг мақбул муддат ҳисобланади. Экиш муддати кечикканда туганаклар ҳосил бўлиши ёзнинг жазирама иссиғига тўғри келади, туганаклар ҳосил бўлиши ёмонлашади, ҳосилдорлик камаяди.

Картошка кузда экилганда экиш чуқурлиги 18-20 см га етказилади, баҳорда бороналаниб туганак устидаги тупроқ 8-10 см юпқалаштирилади.

Эртаги картошка туп қалинлиги гектарига 57-71 мингтагача бўлади ва бунда навнинг биологик хусусиятлари ҳисобга олинади. Экиш 70х20-25 см схемада ўтказилиши маъқул. Туганаклар вазни 30-80 г бўлганда, экин меъёри 3-3,5 т/га ташкил қилади.

Т. Остонақулов тажрибаларида экиш меъёри гектарига 3 т бўлиб вазни 20-30 г уруғлик туганаклар экилганда 165,2 ц/га, 30-50 г экилганда 208,3 ц/га, 50-70 г экилганда 206,1 ц/га ҳосил олинган, экиш чуқурлиги 6-7 см. Экиш билан азотли ўғитлар йиллик меъёрининг 20 % фосфорли ўғитларнинг қолган қисми солинади.

Картошка туганакларини пушта устига экиш ҳам яхши натижа беради. Бунда пушталар қатор оралари 70 ёки 90 см қилиб кузда олинади. Пуштага феврал ёки март ойининг биринчи ўн кунлигида нишлатилган уруғлар 6-7 см чуқурликка экилади. Қатор усти мульчаланганда ўсимлик тез ривожланади, ҳосил эрта етилади. Қатор ораларини 90 см қилиб экиш картошка етиштиришдаги ишларни тўла механизациялаш учун имкон яратади.

Экин парвариши. Эртаги картошка уруғлари униб чиққунча 1-2 бороналаш ўтказилади. Бороналаш қатқалоқни юмшатади, бегона ўтларни йўқотади, майсаларнинг тез ва қийғос униб чиқишини таъминлайди.

Парваришда асосий талаб картошка тупи атрофидаги тупроқни юмшоқ ва бегона ўтлардан тоза ҳолда сақлашдир. Қатор ораларини култивация қилиш, тупроқни юмшатиш уруғлар униб чиққандан кейин КРН-4.2, КОР-4.2 култиваторларида амалга оширилади. Майсалар тўлиқ униб чиққандан кейин биринчи култивация 12-14 см, кейингилар 14-16 см чуқурликда ўтказилади. Култивациялар ҳар ёмғирдан ёки суғоришдан кейин ўтказилади. Картошка майдонларида чопиқ ўтказишда ўтларни йўқ қилиш билан биргаликда ўсимлик атрофига тупроқ тортилади, натижада иссиқликнинг зарарли таъсири камаяди.

Озиқлантириш. Эртаги картошка биринчи марта култиватор озиқлантиргичлар ёрдамида майсалар ҳосил бўлгандан кейин гектарига 45-50 кг, иккинчи марта ғунчалаш (шоналаш) фазасида 80-85 кг меъёрида азот билан озиқлантирилади. Азотли ўғитлардан аммоний селитраси, мочевина, аммоний сульфат қўлланилади. Қатор ораларини ишлаш ва озиқлантиришда КРН-2,8, КОН-2,8 ПМ, КОН-2,8 А култиватор ўғитлагичларидан фойдаланилади. Ҳозирда Голландиянинг «Амак» фрезали култиваторларидан ҳам қатор ораларини ишлашда кенг фойдаланилмоқда.

Суғориш. Эртаги картошкани суғоришда, уларнинг сони тупроқдаги намлик ҳисобга олинган ҳолда ўтказилади ва тупроқдаги намлик ЧДНСнинг 75-85 % идан кам бўлмаган ҳолда сақланишига эришилади. Суғориш схемаси 1-2-5 бўлганда 0-1-4 схемага нисбатан ҳосилдорлик 2427 % ошган (Абдукаримов, 1987).

Суғориш учун эгатлар узунлиги 90-120 м, чуқурлиги 18-20 см қилиб олинади, сув оқими тезлиги 0,10-0,15 л/секунддан ошмаслиги лозим.

Охирги суғориш ҳосил йиғиштиришдан 5-2 кун олдин тўхтатилади.

Зараркунандаларга қарши кураш. Кейинги йилларда зараркунандалардан колорадо кўнғизи кўп зарар келтирмоқда. Уларга қарши курашда олдини олувчи, агротехник тадбирлар билан бир қаторда кимёвий усуллар ҳам кенг қўлланилмоқда. Кимёвий усуллардан шерпа 0,2 кг/га, цимбуш 0,2 л/га, залон 0,3 л/га меъёрида 400 л сувга аралаштирилиб биринчи марта қўнғизлар чиқиши билан, кейин иккинчи 2-2,5 ҳафтадан ўтгач яна дориланади. Дорилаш ҳосил етиштиришдан 20-30 кун олдин тўхтатилади.

Ҳосил йиғиш. Картошка палаклари сарғайиб, туганаклардаги пўст қаттиқлашиб, сидирилмайдиган бўлганда ҳосилни йиғиштиришга киришилади. Тупроқдаги намлик 14-16 % бўлиши керак.

Кочат Экиш Вакти ва Техникаси

Mevali ва rezavor mevali oʻsimliklar koʻchati, asosan kech kuz yoki erta bahorda ekiladi. Kechiktirib ekilgan koʻchatlar yaxshi natija bermasligi mumkin. Chunki haroratning keskin koʻtarilishi va bahorgi sovuqning qaytarilishi ekilgan koʻchatlarga zararli taʼsir koʻrsatib, keyinchalik ularning rivojlanishi hamda hosil berishini susaytiradi.

Koʻchat oʻtqaziladigan chuqurni 1 oy yoki bir nech kun oldin kovlab qoʻyish mumkin. Chuqur oʻrtasiga keyinchalik koʻchatni bogʻlab qoʻyish uchun qoziq oʻrnatiladi.Кочат экишдан 2-3 кун олдин чукурнинг ярмигача тупрокнинг устки катлами билан чириган гунг аралашмаси солинади (таксминан 1-1,5 челак). Банга 300-500 г суперфосфата ва 70-100 г калийли оъгъит аралаштирилса янада яшши бо'лади.

Koʻchatni toʻgʻri joylashtirish maqsadida ekish vaqtida chuqurga oʻrtasi oʻyilgan koʻchat oʻtqazish taxtasi qoʻyiladi. Koʻchat chuqurga tik qoʻyilib, ildizi chuqurdagi tuproq yuziga yaxshilab taraladi. Шундан сонг чукурга тупрок ташланади. Tuproq oyoq bilan yengil bosilib, zichlanadi va koʻchat silkitib turiladi.Bu ildizlar orasini ham tuproq bilan zich toʻldirishni taʼminlaydi.

Oʻtqazilgan koʻchatlarning ildiz boʻgʻzi tuproqdan 4-5 см pastroqda boʻlishi kerak. Bunda chuqurga tashlangan tuproq yer sirti bilan tenglashtiriladi. Tuproqqa chirigan goʻng va Mineral oʻgʻitlar aralashtirilsa, koʻchat yaxshi rivojlanadi. Ko`chat o`tqazib bo`lingach, atrofidagi tuproqni uyum qilib to`plab qo`yiladi. Шунда тупрокнинг намлиги йаксши сакланади, ко`чат кийшаймайди ва то`г`ри осади.

Soʻng har bir koʻchat tagiga 3-4 chelak suv quyiladi.Sugʻorish uchun koʻchat atrofi taqasimon ariqcha hosil qilib qaziladi. Koʻchatning устки qismi билан ildiz sistemasi nisbatini baravarlashtirish maqsadida novdalarning yarim yoki uchdan bir qismi kesib tashlanadi. Markaziy shox yon shoxlarga nisbatan 20-25 см uzunroq qoldiriladi. Novdalar qisqartirilayotganda анг yuqoridagi kurtakning tashqi tomonga qaragani qoldiriladi. Шунда ко`чат чиройли шаклда осади.

Rezavor mevali butalarni oʻtqazish texnikasi daraxt koʻchatlarinikiga oʻxshash.Смородинани отказишда илдиз хамда новдалар пайдо бо'лишини кучайтириш максадида кошатнинг илдиз боъзи йер сатидан 5-8 см чукур экилиши лозим. Ularning har 3-4 tupiga 1 chelak suv quyiladi. Rezavor mevalilar koʻchati kuzda bevosita ekishdan oldin novdalarning uzunligini 15-20 sm gacha qoldirib qisqartiriladi.

Манба : «Дехкончилик ва богъдорчилик сирлари» (Курбонов Р., «Адабиёт учкунлари» нашриёти, Тошкент - 2015) коълланмаси.

1,056 марта ко'рилган, 2 марта бугун ко'рильди

.

Tok koʻchatlarini ekish haqida. - mirishkor.uz

Tok koʻchatlari asosan kuzda va bahorda oʻtqaziladi. Ток oʻtqazish uchun dastlab, yerga yaxshilab ishlov beriladi, oʻgʻitlanadi. Uzum bogʻlarida koʻchatlar orasini 1-2 yoki 3 metr qilib, qatorlar orasini esa 2-2,5 va 3 metr qilib ekiladi. Томоркаларда со`ритокларда йетиштирилганда эса шароитга караб, туплар орасини 50-60 см дан килиб экиш мумкин, лекин бу холда экилганда хар бир туп учун факат 2-3 йоки 4 тагина асосий новда колдирилади.
Ko`chat uchun qazilgan chuqurning kengligi va chuqurligi 60-70 см атрофида бо'лади. Узум ко`чатларини экишдан олдин зарарланган ва каламчанинг юкорисидан чикган илдизлари ток кайчида кесиб ташланиб, факат пастда джойлашган баквват илдизлар колдирилади. Соберите ildizlarning окорок 12-15 см qismini qoldirib kesib tashlanadi. Кочатнинг ветчина 2-3 та баквват новдаларини колдириб, колганлари кесиб ташланади. Шундай qilinsa oʻtqazilgan koʻchat tez va yahshiroq rivojlanadi.
Агар сиз биринчи марта токзор ташкил qilayotgan boʻlsangiz, qatorlar toʻgʻri chiqishi uchun ip tortib olishingiz mumkin.Koʻchatni oʻtqazishdan oldin uning ildizini goʻng va tuproqdan tayyorlangan suyuq loyga botirib olinadi. Агар ко`чатларни кузда о`рнатилган бо'лса совукдан химоялаш учун уларнинг устини 30-35 см калинликда тупрок билан йопилади. Koʻmilgan koʻchatlarni bahorda oson topib olish uchun qoziq qoqib qoʻyish mumkin.
Ко`чат оралари калинрок экилган такдирда кейинчалик ко`чат хосил беришни бошлагандан кейин новдаларни камрок колдириш керак бо'лади. Koʻchatlar yaxshi koʻkarib ketgunga qadar tez-tez sugʻorib turiladi.

Одилжон Якубов тайёрлади.

692 марта ko‘rilgan, 2 marta bugun ko‘rildi

.

Озиш сирлари. Qanday qilib tez va oson ozish mumkin? - Avitsenna.uz

Бу савол бироз хар хил ма'но ко'ринишида бо'лсада, лекин коп учрайдиган саволдир.
Qanday qilib бир ойда 10 кг озиш мамкин? Qanday qilib to‘yim bo‘lgunicha ozisam bo‘ladi? Ishga kirishim yoki chiqishim uchun tezroq ozishim kerak?

Бундай максад билан озишга интилиш, хатарлы интилишдир. Чунки бундай озишда ниманидир ното'гари килсангиз, натиджа йомон бо'лиши мумкинки, ундан ко'ра хеч нарса qilmaganingiz йакши эди.Агар бундай озишни уддалай олмай характерни то 'хтацангиз, йаксши холатда олдинги вазнингизни устига яна 3 - 4 кг юк оласиз. Йомон холатда бундай очлик ва стресс туфайли гастрит йоки ошкозон яраси ва депрессия касаллиги пайдо бо́лиши мумкин.

Фото: razkal-diet.co.il

Лекин одамлар со‘рашда давом этишади ва мутаксасис маслахатини кутмай, номутаксасис хаваскор маслахати билан иш тутишади. Ва буйог'и кетди - бугундан бошлаб хамри овкат йемайман, ширинликлар йо '.. йо' .. йо '.., йог'ли овкат умуман йо'к. Kolbasa mumkin emas, chuchvara qo‘rqaman, kechga soat 6 dan keyin yeyish mumkin emas! Велотренахер, фитнес йоки югуриш чарчаб нафас еще может колгунча…

Lekin bizni organizationm yog‘ni sarf qilishga osonlikcha yo‘l bermaydi. Faqat katta zaruriyat uchun yo‘l beradi. Агар бизни организмга qo'yayotgan harakat va talablarimiz, biz qo'ygan maqsadlardan oshib ketsa, u yeg'ib qo'ygan zahirasini sarf qilishdan himoyalanadi. У шаддодлик калади, чидаб бо'лмас очлик пайдо калади, кувват сарфини камайтириш тартибига о'тади, депрессияга тушади, яшашни ко'тара олмаслик холатига олиб келади ва оксирид харакатдиш харакатдиш.Ва бизнес энди, келаджакда бу холатларга тушишдан qo‘rqib, quvvat sarfini kamaytirish tartibiga o‘tgan organm fonida, tez va ko‘p ovqatlanamiz.Bu esa yana tez semirishga olib keladi. Bizda o‘ziga baho berish hissi pasayadi. Va biz o‘zimizni irodasiz, hech narsani uddalay olmaydigan va omadsiz his qilamiz. Va hokazo…

Tez ozish aslida qanday bo‘ladi?

Shuning uchun, avvalidan hamma harakatni to‘g‘ri qilish kerak. Бошида - тез озиш о'зи кандай бо'лади? деган тушунчани озимиз учун аниклаб олишимиз керак.
Demak biz ma’lum bir qisqa vaqt ichida 2 - 4 hafta ichida chamasi 4 - 6 кг озишимиз керак. Бунга зарурият бор. Сабаблар ветчина бир талай боэлиши мумкин. Максад аник, бошка чора йоак. Biz nima uchun ozishimiz kerakligini, qay vaqt ichida qancha ozishimizni bilamiz. Faqat buni qanday qilib uddalash mumkinligini bilish qoldi.

Тез озиш. Bu qanchalik haqiqat?

Ko‘plab kuzatuvlar borki, bunda talaygina insonlar bir oy davomida 5 - 6 hatto 8 кг ozib va ​​o‘zlarini yaxshi his qilishgan.Будай натиджалар иуда бамаслахат ва илим асосида иш тутган кишиларга тегишли.
Лекин, до'стлар, икки хафта итида о'н йоки о'н беш килограмм озиб бо'лмайди. Хатто характерат килишга хам арзимайди. Quyuda beriladigan maslahatlar, faqat siz vazifangizni o‘nglab va o‘zingizga haqqoniy maqsad qo‘ysangizgina foyda beradi.

Тез озиш учун тадбир ва характератлар

Biz tanamizni zahiraga yig‘ib qo‘ygan yog‘larini sarf qilishga undab uyg‘otishimiz kerak. Биласизми, шундай холат ва вазиятлар борки организуй йог ‘захирасини роза рохат билан сарф килади.Misol uchun, ertalabki vaqtda kechgiga qaraganda kam ovqatlangiz keladi. Sababi, bizni organm tabiiy bioritmlar tasirida kunni avvalida zahiradan oziqlanishga, kunni kechgi qismida esa teskarisi zahirani to‘ldirishga harakat qiladi. Bahorda kuzga nisbatan sezilarli yaxshi oziladi. Ayollar sikllarini birinchi yarmida oson yuk tashlaydilar, ikkinchi yarmida qiyinroq. Bunga ham sabab - ойлик ва фасллик биоритмлар.

Йог'дан энергия сифатида фойдаланиш учун, джисмоний харакат, о'ртача юклама асосида бо'лиши керак.Агарда шиддатли юклама асосида джисмоний характератларни амалга оширсангиз организм йог ‘захираси о’рнига, углевод захирасини йаксшигина сарф килади. Ва тана углевод захирасини то'лдириши учун овкат йейишга майбурсиз. Шунинг учун о'ртача юклама билан джисмоний харакатда биз иштахани пасайишини кузацак, шиддатли юкламада иштахамиз кучайганини его гиламиз.

Йогани йокиш оркали олинган квват бизнесни мускулларимизга хам тетиклик беради. Умуман ольганда тетиклик канча баланд бо'лса, йог'ни йониши хам йакши бо'лади.Тетикликни баланд бо'лиши бизнесни кайфиятимизга, бизнесни кызык иш билан машг'уллигимизга ва шу ишимиз бизнесни ко'ыган максадларимизга якинлаштирайотганига, о'зимизни бахолайсигайсимизга, о'зимизни бахолайсогимизга. Булар каби, барча тетиклик берувчи холлар ва вазиятлар иштахани пасайишини та'минлайди. Хаммаси то'г'ри, агар организм кувватни йог'ни йокиш оркали олса овкатлананишга мухим эхтийодж бо'лмайди. Ko‘p insonlar, ayniqsa ayollar hayotda sevib, sevilib baxtiyor yashaganlarida ovqatlanishga ehtiyojlari pasayadi.

Билингки, озиш максадингизни сиз учун аник ва мухим боелиши, сизга тетиклик бериб, йог ‘алмашиш джарионини сифатига йаксши та'сир килади хамда сизга керакли бо‘лган овкатланиш тартибиша ойоилшиа тартибиша рио. Тетикликни та'минловчи яна бир оддий услуб, бу тетиклик берувчи машклардир.

Tanangizga qiziqing!

Иккинчи иуда мухим стратегик джихат (мухимлигини хатто биринчи оринга коаиса хам боалади), бу сизни оз танангизга кызыкингиз, унга кайг’уришингиз ва юни камолини та’минлашингиздир.Qarashlarni va talablarni o‘zgartiring. Олдин сиз танангизни озишга маджбурлаб, уни о'зини химоя килиш учун чора - тадбир излаб колгунча кийнаб ишлатган болсангиз, энди уни ортикча юкини йо'котишига йордам бериб, альдаб исхалг'итиб. Тана соглом, кувватли ва коаркам боэлишни биздан кам хохламади. Организм озиш джарайонида стрессга тушмасдан о'зини кулай ва йаксши его цилиши керак. Mana shu yerda sizga kuzatuvchanlik va e’tibor talab qilinadi. Озиш джарайонида сиз кулайлик, йашши кайфият, тетиклик сезсангиз, оз овкатдан коникиш его килсангиз, иштаха йенгил бошкарилса демак сиз хаммасини то 'г'ри киляпсиз.Агар сиз кучсизлик, асабийлик, токатингизни йо'котишгача олиб келувчи очлик его гилайапсизми, демак яна чопни ортикча каирган, организмга йордам бермай уни кийнашга о'тган бо'ласиз.

Соглом озиш койдалари

Яна бир мухим джихат шундаки, коп оздирувчи услублар кескин пархезлар (дийеталар) таклиф килишади. Bizni yondashuvimizda esa ovqatlanish yordam beruvchi omil hisoblanadi. Чунки тана эриётган йогадан, яшаши учун керакли барча заруриятларини ололмайди.Организмга гурувчи материал бо'лган оксил керак, мия учун глюкоза керак, хайотий джарайонларни йаксши бошкариш учун витаминлар, минераллар ва бошка микронутриентлар керак боелади. Бу моддаларсиз сог‘лом озишни тасаввур qilish qiyin bo‘lib, bularni barchasi ozuqa orqali kiradi.
Demak, tana quvvatni yog‘dan tortib ola boshladi. Biz esa unga oqsil, витаминлар, минераллар ва микромоддаларга ehtiyoj sezmasligi uchun, bu moddalarni ovqat bilan berib turamiz. Акш холда тана бу нарсаларга ехтийодж сезиб ​​о'зини нохуш сезади, стрессга тушади.Агар бу этиоджий очликни органм йенгиб о'толмаса, захирадаги йог'дан чувват олишни то'хстатиб, овкат талаб гила бошлайди. Шундай бо'лмаслиги учун, овкат рационимизда йенгил углеводли ва йог'лик ко'п кувват берувчи овкатларни камайтириб, оксилга, клечаткага, витаминларга ва микнутриенларга мальчик овкатлартирги.

Bizni qo‘llaydigan asosiy yo‘rig‘imiz bu uch yo‘nalishdagi birlikdir. Умуман олганда, озишга йордам берувчи холатлар, йоки псиксологиг джихатга (фикр, ишонч, максад, катийлик, каби) йоки характерат активлигига (джисмоний тарбийа, спорт) йоки овкатланиш джихатилган кара.Биз эса бу йолда учала джихатга хам этибор каратамиз. Яни бир бирини quvvatlab turuvchi uch yo‘lni tutamiz. Соглом фикр, то'гари дунйокараш, рухий хотирджамлик ортикча асабий боалишдан саклайди. Тетиклик берувчи мо‘тадил джисмоний харакат иштахани пасайишига йордам беради, кайфиятни ко‘таради. Котаринки кайфият иштахани бошкаришни осонлаштиради. То'г'ри овкатлананиш ортикча вазн то'плашдан ва модда алмашинуви бузилишидан саклаб колади.

Фикр моддийдыр

Агар биз максадимизни аник корсак ва унга кат'ий интилсак, оргамда куч уйгониб, захирасидан квват беради.Chunki maqsadga intilish, insonga shijoat beradi, адреналин ва норадреналин, гормонларини, активлаштиради. Бу гормонлар эша то'гридан то'г'ри, захирадаги йог'ни йокиб конга энергия чикишини та'минлайди.

Бизга озишимиз иуда мухим. Biz ikki hafta ichida 3-4 кг озишимиз керак. Biz buni to‘liq anglaymiz. Яна шуни хам биламизки, агар биз хаммасини то'г'ри килсак, максадимиз амалга оширса бо'ладиган максаддир. Maqsadimizni tiniq ko‘rayapmiz, harakatlanadigan yo‘nalishimizni aniq bilamiz.Бизда иджобий котаринки рух бор. Endi buyog‘iga bizdan, shu holatni qo‘llab quvvatlab turish talab etiladi.
Iloji boricha tez - tez maqsadingizni eslab u haqida o‘ylab turing. Канчалык максадингизни аник тасаввур килсангиз, юни канчалик кат’иилаштирсангиз, шунчалик захирадаги йог’ни эритиш тизимини активлиги ошади. Va tabiiyki siz tez va qulay ozasiz.

Озишда характер активлиги

Bu yerda ham urg‘ularni to‘g‘ri joylashtirish kerak. Машгулотлар бизга йогани сарф кылдириш максадида эмас, балки мушакларни актив холга келтириш ва уларда юкури тетиклик холатини хосил qilish учун керак бо'лади.Бу холатда, ва умуман шу холатни берувчи харакатдан кейин, дам ольган вактда хам мушаклар йог'ни сарф qilishda давом этади.

Сиз оцингиз учун кулай болган шуганулланиш услубини топиб олишингиз керак. Бу сохада кийналсангиз, мендан маслахат со'рашингиз мамкин. Мухими характератлар бизни физиологиямизга мос ва азоб бермайдиган, бездирмайдиган бо'лсин. Mashg‘ulotdan keyingi tetiklik darajangiz, mashg‘ulotdan oldingisiga nisbatan baland bo‘lishi kerak.
Bu jarayonda bir kunda ikki marta 25 - 60 daqiqa shug‘ullanish yaxshi hisoblanadi.Mashg‘ulotda yuklamani shiddatini meyorini belgilashda quyidagi uchta oson test yordam beradi:

  1. Юклама вактида, сизни сухбат куришга ​​нафасингиз йетиши керак. Гап айтишга кодир бо'пмай, хансираб колиш йаксши емас.
  2. Mashg‘ulotni 20 daqiqasi o‘tganda, siz o‘zingizni yana bir soat mashq qilaolganday его qilishingiz kerak.
  3. Юрак уриши, юкори юклама пайтида 100 - 110 тадан ошмаслиги керак. Нафас олиш эса бир дакикада 18 - 20 та болсин.

Озиш учун qanday ovqatlanish kerak?

Овкатлананиш хакида гапирадиган бо'льсак, шуни билингки, бу йерда хам нафс билан курашмасангиз, озишни илоджи йо'к.Нафс билан тикма - тик г'олиб бо'лиш учун курашилмайди. Ochlikka uni ko‘ndirolmay, oxiri mag‘lub bo‘lasiz. Тана бари - бир озини хаккини олади. Бу курашда бизни то'г'ри йо'лимиз, унга о'зини хаккидан ортиг'ини бермаслигимиздир. Uni ilm asosida, hiyla bilan boshqariladi.

Qarang, nima hosil bo‘ldi. Biz psixologik kamolimiz, maqsadimiz va intilishimiz yordamida, maxsus tanlangan tetiklik beruvchi mashg‘ulotlar yordamida, baholi qudrat, organmni o‘z zahirasidan quvvat olishga orgatdik.Ва энди табий холатда бизда овкатлананишга этийодж камайди. Ishtaha pasayganini biz его qilyapmiz. Tez to‘yamiz. Ovqatlanish vaqtida o‘zimizni boshqara olamiz.
Сиз танангизни хаммадан ветчина йакши биласиз, овкатдан канча квват олиш кераклигини ветчина. Бу холатлар, организуй йог ‘захирасидан канчалик кувват аджратаётганига богалик. Йогадан чувват аджралиши эша, сизни бу джарайонга канчалык берилганизга, канчалык озиш истагингизга, тетиклик дараджангизга ва характерат активлигингизга боглик бо'лади.Сиз овкатга бо'лган этийоджингизни, уни его qilish orqali bilasiz. Бунинг учун куйидаги маслахатлардан фойдаланинг:

  1. Илоджи борича йогали ва шакарли таомларни кам исте'мол килин. Isbotlangan, agar ovqatda oqsil va murakkab uglevodlar ko‘p bo‘lsa, kam quvvatli bo‘lsa ham, bizni maksimal to‘q tutadi. Ishonmasangiz, mana sizga bir misol, isbot. Бир парча кепакли нон ва 100 гр йог'сиз творог тахминан 150 ккал чувватга эга бо'либ, бир ош кошик осимлик йог'и хам шу чувватга эга.Бу махсулотларни то'к тутиш дараджасини таккосланг. Чекловлардан сакланамиз. Йоглы ва ширинликларни агар зарур бо'льса, асосий овкатдан кейин, тоак холатда озгина микдорда йеймиз.
  2. Qanchalik noqulaylikka sabr qilishingizga qarab, ovqatni hajmini kamaytirasiz. Parhezni qattiq qilmaysiz.
  3. Yaxshi bo‘lardi, agar bir kunda 4 - 5 mahaldan kam ovqatlanmasangiz. Енгил тамадди qilishdan qo‘rqmang. Мисол, бир парча кепакли нон, йогзиз творог йоки кофе сут билан. Йоки иккита туксум оки, чой.
  4. Cheklovlarni sekinlik bilan qadamma qadam kiritamiz. Аввалги 3 - 4 кун кам йог ‘овкатлар, шакарлиларни камайтиришга ​​о‘тиш билан. Ва бешинчи, олтинчи кунлардан мураккаб углеводли овкатларни камайтирасиз.
  5. Этиборни овкатга каратамиз, хар бир овкат бо'лагини мазасини йаксшилаб татишга, ундан рохатланишга характерат киламиз. Бу бизга секин овкатланишга ва кам овкатланиб то'клик хисини топишга йордам беради. Фанда ма'лумки, мияни то'кликни его килувчи маркази овкатланганда йигирма дакика о'тиб та'сирланади.
  6. Kechki ovqatdan qo‘rqib, ovqatlanmasdan o‘zingizni qiynamang. Кечки овкат, агар мейорни билсангиз озишингизга йордам беради. Физиология, диетология фани олимлари шу фикрга келишдики, кечки овкациз uxlash озишга йордам бермайди. Одам физиологияси эрталабгидан коа, кечки овкатни истайди. Кузатган болсангиз коп одамлар эрталабки овкатга хуш тортмай, йемай ишга кетишади. Лекин хеч ким кечки овкат хуш тортмайди деб, ундан воз кечмайди. Bunaqalar yo‘q! Кечки овкат йенгил, калорияси кам, йог'и кам бо'лгани макул.Кефир, бир бо'лакча йог'сиз го'шт, кепакли нон ва сабзавотлар билан тамадди килиш, йакши кечки овкат хисобланади.

Кечки ортикча иштахани пасайишига, тинчлантирувчи сайр, массадж йоки ванна (айникса эфир мойлари) йордам беради. Шуллас, озиш дастурини ко'р ко'рона эмас, балки мутаксассис маслахати билан саводли тарзда амалга оширсангиз баракали бо'лади. Хар бир ишда йакши натиджа олиш учун илм, сабр токат ва мехнат талаб цилинганидек, озишда хам шундай. Макола диетология ва физиология фанлари дойрасидан чикмаган холда, шу сохани олимларини китобларига хамда янги инновация изланишларга асосланиб йозилди.

Озишга оид фойдали ва ишончли ма'лумотларни сайтимизнинг «Озиш» рукни оркали доимий равишда о'киб скучно!

© Акром Чориев Исламович.
Соглом турмуш тарзи бойича mutaxassis, педагог.
Salomatlik-sirlari.uz

Foydali maqolalarni Telegram каналимизда кузатиб скучно!


Юкланмокда ...

.

Yeryongʻoq qanday butishtiriladi? - mirishkor.uz

Экиш учун тавсия этиладиган налар: Кибрай – 4, Лидер, Мумтоз, Саломат ва Тошкент – 112.

Yeryongʻoq urugʻligini tanlash va ekishga tayyorlash. Qibray – 4, Lider, Mumtoz navlarida dukkagida ikkita donli, Salomat va Toshkent – ​​112 navlarida esa, 2-3 йирик донли бо'лган, постлоги qoraymagan va mexanik zararlanmagan tan yeryongʻoqinlar. Уругълик йерёнгъоклар ко'л мехнати йордамида чакиб экишга таййорланади.Qobigʻidan аджратиб олинган yeryongʻoqlar urugʻ poʻstlogʻi yorilgan, mayda va toʻla shakllanmagan urugʻlardan tozalanadi. Тайёр болган уругъликлар 10-15 килограммлк мато кварда экиш вактигача курук ва салкин хоналарда (коплар йоткизилган холатда) сакланади.

Ерни экишга тайёрлаш. Yeryongʻoq ekiladigan maydon kuzda fosforli va kaliyli oʻgʻitlar berilib 25-30 см chuqurlikda shudgor qilinadi. Bahorda yer tobiga kelganda yumshatiladi, tekislanadi. Текисланган майдонда майин тупрок хосил болгач 70 см кенгликда джоъяклар олинади.Кесакли ва ноткис йерларга экиш тавсия этилмайди, акс холда уругълар бир текисда, бир вактда то'ла юниб чикмайди. Tup soni 25-30 foizga kamayadi.

Экиш муддати. Respublikamizning janubiy hududlarida aprel oyining birinchi-ikkinchi, markaziy mintaqada joylashgan hududlarida esa, aprelning uchinchi va may oyining birinchi o`n kunligida ekish tavsiya etiladi.

Ekish meʼyori va sxemasi. Уругълрнинг йириклигига богалик холда Кибрай – 4 ва Лидер навларини 10 сотиксга 10-11 кг, Мумтоз навини 9 кг, Саломат ва Тошкент – 112 наварини 7,5–8 кг.дан 70 × 10 ва 70 × 15 см ko`chat qalinligida ekish tavsiya etiladi.

Парваришлаш. Yeryongʻoq koʻchatlari toʻla unib chiqqandan keyin qator oralari yumshatilib, begona oʻtlardan tozalanadi. Oʻsimliklarning bargi toʻq yashil rangga kirgandan keyin birinchi oziqlantiriladi va sugʻoriladi. Yeryongʻoq fosforli oʻgʻitlarga talabchan boʻlganligi uchun joʻyaklar olishdan oldin 10 сотиксга 30 кг аммофоса, биринчи сув билан еса 10-15 кг. дан азотли о`г`итлар бериш тавсия этилади.Yeryongʻoqning yaxshi oʻsib-rivojlanishi uchun ekin qator oralarini yumshatish, oʻsuv davrining dastlabki bosqichlarida tuproq haroratini koʻtarish, havo almashuvini yaxshilash va begona o`mútlar Judni yo. Ikkinchi oziqlantirish esa, o`simlik to`la gulga kirgandan keyin o`tkaziladi va 10 sotixga 20-30 кг. дан азотли ог'ит берилади.

Yeryongʻoqqa organik oʻgʻitlar бериш тавсия этилмайди. Органик o`g`itlarni o`tmishdosh o`simliklarga berish ijobiy natija beradi.

Касаллик ва зараркунандаларга карши курашиш. Yurtimiz sharoitida dukkaklarining pishib yetilish oldidan qorayib ketishi kuzatiladi. Bu kasallikka sugʻorish tartibining buzilishi, yaʼni koʻllatib sugʻorish va meʼyordan ortiqcha suv berish sabab boʻladi.

Хосильные йигъиб олиш. Yeryongʻoq hosilini imkoni boricha issiq ва quruq kunlarda yigʻib olish tavsiya etiladi. Бу муддат сентабрнинг оксири октабр ойинин бошларига то'гъри келади. Хосил писиб йетилганда осимлик барглари саргаяди. Уруглари йетилганда йонгъок кобиги торланади.Qobiqning ichki tomoni qorayadi. Узбекистон иклим шароитида хосилни сентабр оксирларида ва октабр ойи бошларида йиг`илганда очик далада поясидан аджратилмаган холда бир неча кун давомида ушлаб турилса, уругда таркибидаги камылыдакий тез хамлыдак хамлыкайт хамлыдак хамларджан кам. Хосил йиг'иб олинганда йонг`оклар таркибидаги намлик 35-60% бо'либ, шабада айланадиган биноларда 8-10 сантиметр калинликда йойиб куритиш ва вакти-вакти билан джойда айлантириб, аралаштириб этилади тавсия.

Yeryongʻoq poyalari jodida maydalanadi, ilimiliq suvda ivitiladi va kepakka aralashtirilib mollarga beriladi. Поялардан силос тайёрлаш ветчина мамкин.

Манба: mehnat.uz

966 Марта Ко'рилган, 12 Марта Бугун Ко'рилди

.

Смотрите также